Otpremnina za odlazak u penziju: Šta zakon kaže i kako se primenjuje?

Isplata otpremnine nije stvar izbora poslodavca, već obaveza propisana zakonom.

Kako Zakon o radu uređuje isplatu otpremnine za odlazak u penziju?

Prema Zakonu o radu, poslodavac je u obavezi da isplati otpremninu zaposlenima koji odlaze u penziju, pri čemu iznos ne može biti manji od dve prosečne zarade. Međutim, tačan iznos i način isplate mogu zavisiti od internih pravila kompanije. Iako je ovo zakonsko pravo jasno definisano, njegova primena ponekad zavisi i od finansijskog stanja poslodavca.

Posebna pravila važe u slučaju stečaja preduzeća. Ukoliko zaposleni stekne pravo na penziju pre otvaranja stečajnog postupka, ima pravo da mu se isplati otpremnina za odlazak u penziju

pod uslovom da je ostvaruje u istoj kalendarskoj godini kada je stečaj pokrenut.

Nasuprot tome, ako pravo na penziju nastupi tokom samog stečajnog postupka, otpremnina nije predviđena ni zakonom ni kroz dosadašnju sudsku praksu.

Kolika je zakonska minimalna otpremnina za odlazak u penziju?

Zakonom o radu u Srbiji propisano je da minimalna otpremnina prilikom odlaska u penziju mora da iznosi najmanje dve prosečne bruto zarade. Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna bruto plata trenutno iznosi 136.173 dinara, što znači da je minimalna zakonska otpremnina 272.346 dinara.

Ovaj iznos predstavlja osnovni, neoporezivi minimum koji poslodavac mora da isplati zaposlenom prilikom penzionisanja. Na primer, prosečna neto zarada u oktobru ove godine bila je 98.538 dinara, pa bi minimalna otpremnina za zaposlenog iznosila 197.076 dinara.

Međutim, visina otpremnine može biti veća u zavisnosti od pravila unutar kompanije ili kolektivnih ugovora. Iako poslodavci često isplaćuju iznose iznad zakonskog minimuma, zakon jasno propisuje da otpremnina ne sme biti manja od predviđenog osnovnog iznosa.

Da li vrsta penzije utiče na pravo na otpremninu?

Mnogi smatraju da pravo na otpremninu imaju samo oni koji odlaze u starosnu ili prevremenu penziju, ali to nije tačno. Vrsta penzije nema uticaja na pravo na ovu naknadu.

Bilo da odlazite u starosnu, prevremenu, invalidsku ili porodičnu penziju, svi zaposleni imaju jednako pravo na otpremninu. Poslodavci su dužni da isplate ovu naknadu svakom radniku koji se penzioniše, bez obzira na kategoriju penzije.

U suštini, pravo na otpremninu pripada svakom zaposlenom koji odlazi u penziju, nezavisno od vrste penzije.

Da li ugovor na određeno ograničava pravo na otpremninu?

Zaposleni na određeno vreme imaju pravo na otpremninu prilikom penzionisanja, iako se često smatra suprotnim. Ovo pravo nije povezano sa vrstom ugovora, već sa činjenicom da je radni odnos aktivan u trenutku kada zaposleni stiče pravo na penziju.

Prema mišljenju Ministarstva rada, svi zaposleni, bez obzira na vrstu ugovora, imaju pravo na otpremninu ako njihov radni odnos prestaje zbog penzionisanja.

Čak i ako ugovor na određeno vreme prestane pre isteka zbog odlaska u penziju, zaposleni ima pravo na otpremninu. Suština je da je radni odnos trajao do trenutka penzionisanja ili da je prekinut upravo zbog ostvarivanja tog prava.

Uslovi za ostvarivanje prava na otpremninu za odlazak u penziju

Pravo na otpremninu za odlazak u penzionziju delimično uređuje zakon, dok poslodavci kroz svoje pravilnike ili kolektivne ugovore definišu konkretne uslove, visinu isplate i način realizacije.

Važno je znati sledeće:

• Otpremnina se isplaćuje kada zaposleni odlazi u penziju, a zakon propisuje minimum od dve prosečne plate.
• Poslodavci mogu isplatiti i veće iznose od zakonskog minimuma, u skladu sa internim pravilima.
• Ovo pravo je zagarantovano zakonom i zaposleni ga ne mogu odbiti.
• Otpremnina ne predstavlja platu i ne može se koristiti za vraćanje duga prema poslodavcu.
• Pravo na otpremninu postoji bez obzira na vrstu penzije (starosna, invalidska, porodična).
• Način prestanka radnog odnosa (sporazumni raskid ili otkaz) ne utiče na ostvarivanje prava.
• Zaposleni na određeno vreme takođe imaju pravo na otpremninu ako su u trenutku penzionisanja zaposleni.
• Ako je otpremnina već isplaćena, kao kod vojnih penzionera, pravo na novu isplatu ne postoji.
• Rok zastare za zahtev za otpremninu je tri godine od trenutka nastanka prava.

Otpremnina pruža zaposlenima finansijsku sigurnost dok ne stigne prva penzija. I dok zakon postavlja osnovna pravila, detalje definišu poslodavci, čineći ovo pravo izuzetno važnim za početak penzionerske faze života.