Kakve probleme umnjaci mogu da naprave i kako ih rešiti ako do njih dođe?

Zamislite da pravimo listu na kojoj bismo ređali zube po popularnosti. Šta mislite koji zubi bi bili na prvom mestu? Mi nemamo odgovor na to pitanje. Ali ono što se čini da je izvesno jeste da bi poslednje mesto zauzeli umnjaci. Zašto? Evo samo nekoliko razloga:

• Umnjaci obično rastu između 17. i 25. godine. E pa, ako smo mogli da žvaćemo prvih 25 godina bez umnjaka, mogli bismo i u buduće. Debelo su zakasnili.
• Umnjaci su prilično veliki zubi. Kao takvi, umeju da budu prave siledžije prema drugim zubima. Tokom rasta ponekad guraju susedne zube i mogu da naprave pravu pometnju u vilici, čak i pre nego što izbiju na površinu.
• Oni koji izbiju, često umeju da prave probleme. Mesto na kome izbijaju obično je pogodno za stvaranje takozvanih džepova koji su podložni raznim infekcijama. Složićemo se da takav „džeparac“ nikome nije potreban.
• Najgore od svega je što sve probleme koje umnjaci prave praćeni su neprijatnim bolom. Pravi je paradoks to što neki zubi koje zovemo umnjacima mogu da nas dovedu do izbezumljenosti od bolova.

Pa otkud nam onda takvi zubi uopšte? – Lekcija iz evolutivne biologije

Neki stručnjaci smatraju da su umnjaci (ili treći molari, kako ih stručno nazivaju) „evolutivna zaostavština“. To znači da su najverovatnije našim davnim precima ovi zubi bili potrebni pri žvakanju. Neki ljudi su tada imali veće vilice i za umnjake je bilo mesta. Ti ljudi su lakše žvakali hranu i duže su živeli od ljudi koji nisu imali dobre umnjake. 

Međutim, kada je čovek uspostavio takvu ishranu da mu umnjaci više nisu igrali značajnu ulogu, onda i oni ljudi sa manjim vilicama više nisu bili inferiorni u odnosu na one sa većim.

Svi mi koji danas imamo nekih problema sa umnjacima, najverovatnije smo potomci tih „sitnoviličnjaka“.

Tako bi bar trebalo da je po teoriji evolucije...

I šta nam je onda činiti sa umnjacima?

Ovo pitanje je potpuno legitimno. To što sad znamo istorijat umnjaka neće nam smanjiti bol. Rešenje je vrlo jednostavno: trebalo bi ih izvaditi.

Ma koliko ovo zvučalo strašno, sama intervencija danas nije više nije strašna.

Hirurško vađenje umnjaka odvija se pod jakom lokalnom anestezijom. Težina zahvata zavisi od stanja umnjaka. Ukoliko je umnjak vertikalno impaktiran (nalazi se u normalnom vertikalnom položaju) i izbio je na površinu, onda je vađenje prilično jednostavno i traje oko 15 minuta. Ukoliko je umnjak horizontalno impaktiran - što znači da je iskrivljen do horizontalnog položaja (da, i to je moguće!) – onda je zahvat nešto komplikovaniji, jer je teže doći do njega. Ipak, važno je da je i u ovom slučaju intervencija u potpunosti bezbolna.

U slučaju da umnjaci potpuno normalno izrastu, onda se savetuje da se ipak ne vade budući da mogu poslužiti kao podrška za eventualne protetske radove u budućnosti.

Nakon vađenja umnjaka, veoma je važno biti disciplinovan u periodu oporavka koji može trajati od 7 do 10 dana. Prvih nekoliko dana, pacijent može osetiti bol. U tom slučaju, savetuje se uzimanje određenih analgetika (obavezno uz konsultacije sa stomatologom). Takođe, korisno je koristiti i hladne obloge, kao i konzumiranje hladnih napitaka i hrane. Savet za ljubitelje sladoleda: iskoristite ovu situaciju na najbolji mogući način! Konci se uklanjaju sedam dana nakon operacije, a sa njima odlaze i svi dotadašnji problemi.

Za kraj, važno je jedno imati na umu. Umnjaci su svoje ime dobili jer izbijaju u periodu kada čovek postaje umno zreo. Uveravamo vas da se uklanjanjem umnjaka ne uklanjaju i umne aktivnosti. Ako do toga ipak dođe, stomatolozi se ograđuju od bilo kakve odgovornosti! :)

Za stručne informacije o vađenju umnjaka i konsultacije o individualnim slučajevima, kontaktirajte stomatološku ordinaciju Dental Vortex.